MAster Lasko za UPPS :
Lasko Džurovski, uz to što služi kao spona između dve generacije makedonskih strip autora, posle duge pauze u bavljenju devetom umetnošću vraća se na velika vrata u svet stripa sa nekoliko raznovrsnih, zanimljivih projekata. Bio je tako ljubazan da svoja prilično jedinstvena iskustva podeli sa čitaocima UPPSa...
Jesi li imao neku vrstu umetničkog obrazovanja, i ako jesi, koliko ti je ono vredelo u bavljenju stripom?
Nemam nikakvo umetničko obrazovanje, ja sam samouk crtač, učio sam najviše čitajući stripove i gledajući majstore stripa kako rade. Ipak, nabavio sam i neke knjige (Dynamic Anatomy, Drawing Hands i sl.) koje su mi dosta pomagale u radu.
Kako je izgledala strip scena u Makedoniji kad si načinio svoje prve profesionalne korake u svetu stripa?
Prve profesionalne korake u svetu stripa sam napravio 1983. godine objavljivanjem nekoliko kratkih stripova u dečjem listu Naš Svet. U istom listu stripove su tad radili Mile Topuz, Dime Ivanov - Dimano i naravno Ljubomir Filipov koji je bio najkvalitetniji od svih makedonskih strip autora i jedini makedonski strip autor koji se profesionalno bavio stripom.
Da li je sem Našeg sveta bilo još makedonskih strip magazina koji su objavljivali stripove? Jel bilo još autora koji su se bavili stripom, za koje si ti znao?
Da, bilo je pokušaja da se etablira neki makedonski strip magazin ali nažalost, nijedan od njih nije bio dugog veka, pre svega mislim na Makstrip, Strip Art, Lift ... Ipak postojale su novine koje su redovno objavljivale stripove i pružali mogućnost strip autorima da objave svoje radova. Najviše su se isticali Mlad Borec i Studentski zbor u kojima su najveći broj makedonskih strip autora objavili svoje radove. Bilo je dosta autora koji su se počeli baviti stripom i stvarno mi je žao što su neki od njih to prestali raditi. Nabrojaću neka imena kojih se sećam: Igor Toševski, Marjan Kamilovski, Robert Dandarov, Dine Baltakov, Aleksandar Stankovski, Aleksandar Sotirovski, Zoran Tanev... Igor Toševski je i sad veoma uspešan storyboard artist, napravio je dosta uspešnih stripova i on i Kamilovski su po meni autori koji bi da su produžili da se bave stripom postigli svetski uspeh.
Tvoje ime se dosta često spominje sa imenom Ljupčeta Filipovskog. Kako ste se vas dvojica upoznali, a kako ste počeli da radite zajedno?
Ljupčeta sam upoznao u tadašnjoj zgradi Nove Makedonije kada sam nosio neke svoje table za objavljivanje, sreo sam ga u restoranu i pitao ga dali mogu da mu pokažem neke od mojih radova. Tako je počelo naše prijateljstvo i druženje. Uvek mi je nesebično pomagao savetima i imao je veliki uticaj na moj način rada. Kad je 1985 godine potpisao ugovor sa studiom Pan Art da radi Luna, pozvao me je da tuširam njegove table koje je radio u olovci. Bio je vrhunski majstor. Žao mi je što ga više nema. Fali mi njegova skromnost i sigurnost svakog njegovog povučenog poteza, fali mi par minuta razgovora o svakoj tabli stripa koje bi dovele do toga da u sebi kažem: Da, to je to...
Kako je izgledala vaša saradnja? Filipovski je u to vreme važio za jednog od najboljih crtača na ovim prostorima. Kakav je bio njegov proces rada, da li bi mogao da objasniš čitaocima UPPS-a?
Ljupčo je radio olovke direktno na tabli, nije radio skice na strani, i uvek je to izgledalo super. Meni je bilo veoma teško da ga pratim tuširanjem, bojao sam se da ću nešto pogrešiti i upropastiti, ali uvek sam imao njegovu podršku u toku rada. Govorio mi je da nastavim uporno raditi i da će kvantitet vremenom doneti kvalitet. To je bio period u kojem sam se isključivo bavio stripom i na moju veliku žalost trajao je veoma kratko zato što sam po završetku te epizode Luna morao da idem u JNA. Filipov je nastavio da radi za Pan Art studio dok sam ja bio u vojsci i sa nestrpljenjem sam čekao da se vratim da bi nastavili saradnju.
Lun je važio za veliki i unosan strip projekat. Sećaš sli se koji su bili rokovi, uslovi rada, honorari...?
Da, Lun je stvarno za to vreme bio veliki projekat. Sećam se da smo sa Ljupčom imali rok od oko 90 dana da uradimo 60 tabli stripa. Bilo je super za mene zato što sam se u tom periodu baš posvetio stripu. Honorari su bili odlični i uvek isplaćeni na vreme, prema ugovoru. Sećam se da kada sam dobio puni honorar za Luna uplatio za moja prva kola -Golf. Naravno, na mom računu je bilo nešto para od drugih poslova ali honorar za Luna je popunio najveći deo.
Kako se desilo da se vratiš stripu posle toliko godina? Da li je Tomi imao nešto s tim, ili...?
Da, Tomi je razlog zbog kojeg sam se ponovo vratio stripu. Došao je jednog dana kući i onako, kroz zube procedio da na internetu ima neki makedonski forum koji je posvećen stripu. Uključio je komjuter i pokazao mi forum (
www.makstrip.com.mk). Učlanio sam se istog momenta i u meni je proradio crv koji je mirovao godinama, tačnije 20-tak godina, (uh, kako neverovatno izgleda kad napisem ovaj broj)... Zahvalan sam mom sinu za taj potez koji me je na neki način podmladio i vratio me staroj ljubavi - stripu...
Vidim da je bilo lepo vratiti se stripu posle 20, godina, ali koliko je bilo teško učiniti to posle toliko godina? U pitanju je, složićeš se, ipak najsloženija grafička disciplina...
Veoma, veoma teško. Ali strip je kao virus kojim sam neizlečivo inficiran. Kad pomislim da nešto ne ide, da se otkažem, on me ponovo povuče nazad u svoj vrtlog iz koga je nemoguće izaći... Vrtlog koji pruža i puno zadovoljstva dok se daviš u njemu...
Vlasnik si štamparije. Jesi li u štampaskom poslu završio preko stripa, ili se tu krije neka druga priča?
Pošto sam počeo da se bavim grafičkim dizajnom imao sam problema sa štamparijama koje su loše štampale moja grafička rešenja, nikad nisam bio zadovoljan rezultatom kojeg sam dobijao u štampi. Zato sam rešio da sam investiram u toj oblasti i da svoja rešenja štampam sam. Svo vreme strip je bio prisutan svuda oko mene, pratio sam sva strip izdanja koja su bila dostupna u to vreme u Jugoslaviji. Kao rezultat te moje ljubavi prema stripu pokrenuo sam i strip reviju - TOTEM. Ideja je bila da pokrenem strip reviju u koju će se vremenom uključiti svojim radovima i domaći autori. Sve troškove produkcije i štampe sam pokrivao sam. Distribucija je išla preko Nove Makedonije koja mi nije isplatila ni jedan jedini dinar od prodaje. Izašlo je svega dva broja, treći broj je bio spreman za štampu i trebao je sadržati strip jednog od najboljih srpskih strip autora - Darka Perovića - Duboko i hladno. Pošto distributer nije izvršio svoje obaveze ja nisam više bio u mogućnosti finansirati reviju. Došla su loša vremena, Nova Makedonija je propala a sa tim i mogućnost da naplatim svoja potraživanja koja sam planirao uložiti u dalju produkciju strip revije TOTEM. Najviše žalim što nisam uspeo objaviti Darkov strip. Darko je bio veoma ljubazan, imam fino spakovane kopije njegovog stripa i odgovore za intervju koji je trebao izaći u trećem broju TOTEM-a. Nadam se da ću imati prilike da ga lično upoznam i da mu se izvinim zbog toga što nisam uspeo da to objavim. Iskreno se nadam da će me razumeti i da će mi oprostiti.
Da li je štamparija Totem štampala neke druge stripove sem istoimenog magazina?
Tada nismo štampali nijedan drugi strip osim strip revije TOTEM. Sada, štampamo makedonski strip magazin SINDROM u saradnji sa Udruženjem za promociju strip kulture MAKSTRIPOVI. Sindrom objavljuje stripove, ilustracije i tekstove o stripu makedonskih autora. Stigli smo do šestog broja i idemo dalje.
Odakle ti u Udruženju za promociju strip kulture MAKSTRIPOVI?
Kao što sam ranije pomenuo, kad sam se učlanio na forumu upoznao sam ljude čije sam crteže imao prilike gledati u makedonskim medijima (TheMičo, Davor, Zdravko, ZoranC, Igor, Nikola, Jester, Damjan) i još puno njih koji su redovno pričali o stripu i širili neverovatno pozitivnu energiju koja je veoma inspirativno delovala na mene. Priključio sam se njihovom druženju jednom nedeljno i osećao sam se izvanredno ( i još se tako osećam ) u društvu mladih veoma talentovanih ljudi sa kojima možemo beskrajno razgovarati o stripu, popiti pivo, šaliti se, smejati se... Zaboravio sam na godine i generacijski jaz koji nas razdvaja, strip nas je objedinio. Tako je i nastala inicijativa za formiranje Udruženja za promociju strip kulture MAKSTRIPOVI, koju smo uspešno realizovali. Formiranjem Udruženja sve je dobilo malo ozbiljniji, profesionalni pristup naših aktivnosti u pravcu razvijanja i promovisanja strip kulture u Makedoniji. Pre par nedelja je počela da radi i besplatna strip škola koju vode Davor Dramićanin i Zdravko Girov. Veoma smo zadovoljni posetom i interesom za strip umetnost koji pokazuju mladi ljudi.
Da li bi se ti prihvatio toga da držiš takvu školu stripa?
Ne, to nije za mene. Više bih voleo škrabati po raznim papirima koji se šetaju po stolu i bez obaveza razgovarati o načinu rada na stripu, verovatno je to posledica toga sto sam i sam dosta naučio kroz rad i razgovore koje sam vodio sa Ljupčom. Možda i zato što nemam umetničko obrazovanje koje je u svakom slučaju veoma bitno, posebno u prvoj fazi stvaranja, kada počinje da se formira sopstveni crtački rukopis autora.
Kako i zašto je nastao SINDROM?
Sindrom je logični rezultat želje da se ono što se kao ilustracija i strip pojavi na forumu Makstrip pretoči u konkretan proizvod na papiru. To je ostvarenje želja svih članova foruma, mogućnost da se vidi u stampanoj formi ono sto mnogi mladi autori rade. Trudili smo se da u Sindrom-u bude zastupljeno što više autora pazeći istovremeno da dostignemo i održavamo solidan nivo kvaliteta materijala koji objavljujemo. Osim stripova i ilustracija Sindrom objavljuje i tekstove posvećene stripu čiji su autori članovi foruma. Sve u svemu, jedno veoma pozitivno druženje koje očigledno daje dobre rezultate i ostavlja neizbrisiv trag u promoviranju makedonskih strip autora. Nažalost, sluh makedonskih kulturnih institucija da pomognu mekedonskom stripu nije ni približno takav kakav ova umetnost zaslužuje ali siguran sam da će se to vremenom promeniti i da će makedonski strip zauzeti svoje mesto u makedonskoj kulturi. U štampariji smo se potrudili da ponudimo kvalitet štampe koji zadovoljava estetske kriterijume za štampu jednog ovakvog strip magazina i sudeći prema informacijama koje dobijamo od čitatelja Sindrom uspešno pliva, kako sadržinom tako i izgledom, u burnim vodama krize koja je prisutna svuda oko nas. Promocija svakog novog broja je pravo malo slavlje i doživljaj za sve nas i svakako prilika za nezaboravno druženje. Iskreno se nadam i želim da Sindrom bude dugovečan.
Kako bi okarakterisao stanje na strip sceni u Makedoniji danas? Kao nekom ko posmatra stvari sa strane, čini se da je ona bogatija nego ikada, ali mi se čini takođe da na njoj ima i dosta nekih trvenja... Jesam li u pravu, i ako jesam, zašto misliš da je to tako?
Strip scena u Makedoniji danas je veoma živa i kao sto si i sam rekao bogatija nego ikada. Argumentovano, Sindrom daje veoma realnu sliku stanja u kojem se naša strip scena nalazi. Skoro svi autori koji su imali nešto pokazati na polju stripa objavili su svoje stripove i ilustracije u Sindrom-u (The Mičo, Zdravko Girov, Davor Dramićanin, Igor Jovčevski, Damjan Mihailov, Bane the Jester, Nikola Temkov, Fichot, Ivo Nikolov, Darbog Darkmore, Darko Ristevski, Tanja Vukobrat, Tomi Džurovski, Stef, Goce Cvetanovski, Nemanja Trajković, Minion, Sejver, Halfepaladin, Nesomai, Groo, Miki)... Raduje to što se pojavila nova generacija mladih autora koji nastupaju agresivnije. Veruju u ono što rade i spremni su uložiti u sebe i svoj rad tako da se u zadnje vreme kao rezultat toga pojavilo nekoliko strip izdanja koja su autori sami finansirali. Nažalost, strip je nedovoljno čitan da bi se ova izdanja finansijski isplatila, ipak je Makedonija veoma malo strip tržište. Interesantno je to da u ovom momentu aktivno strip rade autori koji pripadaju različitim generacijama što je veoma značajno za održavanje kontinuiteta makedonske strip scene. U najavi su i nova izdanja albuma na kojima autori intenzivno rade i očekujem da stanje bude sve bolje. Veliki pottik je došao otvaranjem prve strip knjižare u Makedoniji - Bunker. Sad je lakše nabaviti značajna strip izdanja sa Balkanskih prostora koja su se pojavila zadnjih godina i odabrana izdanja svetskih izdavača. Ne bih rekao da ima nekih velikih trvenja, po mom mišljenju, kao rezultat našeg mentaliteta, postoje autori koji se ne žele previše javno eksponirati i rade konkretno na svojim projektima koji će se ipak jednog dana pojaviti i biće uvršteni u spisak stripova koje su radili makedonski autori. Meni je drago videti da se makedonska strip scena kreće u pozitivnom pravcu i postaje sve bogatija novim radovima... Ipak, moram završiti konstatacijom da strip u Makedoniji nije svrstan na mestu koje realno zaslužuje - da bude ravnopravni deo kulture kao što su to ostale umetnosti. Siguran sam da će se to jednog lepog dana promeniti.
Ko je Pačanga i kakve veze ima sa likom i delom Laska Džurovskog?
Pačanga je lik koji je nastao pojavom jedne moje ilustracije na našem forumu. Ilustracija se svima dopala i ja sam polako, radeći više ilustracija sa Pačangom razvio lik uz veliku pomoć i poddršku svih članova foruma makstrip.com.mk koji su i sami učestvovali u stvaranju lika sa svojim crtežima. Njegov kum je istaknuti makedonski strip autor Zdravko Girov koji mu je dao ime. Posle Pačange nacrtao sam još par likova koji bi trebalo da prave društvo Pačangi (Palomita, Delgado)... Zdravko je kreirao lik Undertakera. Spontano, kao rezultat reakcija članova foruma na ove likove pojavila se ideja da bi od toga mogao nastati strip. Veoma aktivno u razvoju lika svojim crtežima se priključio Ivo Nikolov i sa njim radimo na prvoj epizodi. Vrlo nam sporo ide, veoma nam je teško da usaglasimo naše svakodnevne poslovne i porodične obaveze sa radom na Pačangi, to radimo iz ljubavi, bez nikakvih obaveza, sa velikom željom da Pačanga jednom ugleda svetlo dana.
Stižeš li da pratiš stranu i „domaću" strip produkciju? Ima li nečeg tu da ti se dopada?
Svakako, strip je sastavni deo mog života i zahvaljujući internetu mogu da budem u toku sa domaćom i stranom strip produkcijom. Kad kažem domaću strip produkciju mislim na sve bivše YU prostore. Veoma mi se dopao serijal "Vekovnici" onim što je ponudio strip publici koja je gladna dobrog domaćeg stripa, kako scenaristički tako i crtački. "Beskrvni" su, po meni, na putu da taj uspeh ponove. Veoma cenim rad Tomaža Lavriča i svi njegovi stripovi ostavljaju na mene veliki utisak. Žao mi je sto Bane Kerac danas malo radi na stripu, on je i meni, kao i mnogim drugim zaljubljenicima u strip, bio omiljeni YU autor, njegovi stripovi su obeležili zlatni period YU stripa. Darko Perović je autor izvanrednih stripova koje uvek rado pročitam sa velikom pažnjom - "Maska" i "Duboko i hladno" su mi omiljeni darkovi stripovi. Sto se tiče strane strip produkcije, mogu da kažem da je meni bliža francusko belgijska škola stripa, ali ipak, i u svetskoj produkciji nekako uvek tražim naše autore, radujem se Gerinom svetskom uspehu sa serijalom "Scalped" koji je po meni jedan od najboljih svetskih stripova, "Thor & Loki" Esada Ribića je strip koji je za mene nezaboravan, "Baracuda" i svi radovi za Marvel Gorana Parlova je isto tako nesto sto me ne ostavlja ravnodušnim. Od stranih autora uvek rado pročitam stripove Eduarda Rissa, Hellboy kojeg crta Fegredo je bio strip čije sam epizode sa nestrpljenjem očekivao. Možda je baš maestralni crtež Fegreda bio razlog što je Minjola rešio da ubije Hellboja, na moju veliku žalost...
Za kraj, šta bi poručio mladim strip autorima?
Da neumorno i strpljivo rade koristeći sve prednosti koje pruža nova tehnologija. Deveta umetnost u sebi krije puno zadovoljstva i neotkrivene svetove koji čekaju da ih neko otvori... Ovi prostori su uvek bili rasadnik kvalitetnih strip autora i sudeći prema novim vetrovima koji su polako počeli da duvaju u strip kulturi očekujem da se pojave mladi autori u čijim ćemo stripovima uživati...
http://www.upps-sajt.com/index.php?opti ... &Itemid=48
